Almedina Čelenka: "Zemlja čudesa"

 Rad pisan za konkurs "Dobrota se ne zaboravlja", za 2021. godinu

           Danima razmišljam o  „Zemlji čudesa“, nalazi se negdje u pećini koja još nije dovoljno istražena. Zemlja čudesa voli svoje ljude, ali njeni ljudi,  zvani  „Čarobnjaci“, ratuju. Na čudesnoj zemlji nalazi se jedna tačka zvana Bosna. Divna li je ta Bosna. Popunjena šarenim, ali i dobrim ljudima.

        U toj zemlji je živjela jedna djevojka koju su ljudi zvali Fata. Dobila je ime po svojoj nani Fatimi, divnoj, starobosanskoj, tradicionalnoj ženi. Mlada Fata je većinu svog slobodnog vremena provodila sa nanom i uživala s njom.

Tokom njenog boravka kod nane upoznala je mladića kojeg je društvo često zvalo Narcis, bio je  narcisoidne prirode. Upoznavši mladu Fatu, Narcisovo srce je smekšalo, a Fatino srce raslo. Reklo bi se, nova ljubav. Tako su Narcis i Fata odlučili svoje poznanstvo pretvoriti u prijateljstvo, u nadi da se njihova ljubav sakrije. Počeli su izlasci u divnim ljetnim noćima punim mladog ašika, obasjanim nurom Mjeseca. Narcis i Fata su šetali malim selom, a kroz prozore starobosanskih kuća ih je posmatrao narod, „Čarobni narod“, koji jednu sliku zaljubljenih bića pokušava pretvoriti u zmijski otrov. Da li je moguće učiniti takvo što?

Pored mnoštva zla koje se širi, postoje i oni koji će da učine makar jedno dobro kako bi druge okrenuli ka dobroj strani svoje duše. Narcis i mlada Fata svoje „prijateljstvo“ sakriti nisu mogli, te su se pomirili sa situacijom, a svoju ljubav ozvaničili u vidu braka. Sretan li je samo bio mladi starobosanski par koji je svom narodu učinio veliku uslugu. Narcis i Fata su pronašli izvor vode na raskršću svog sela, te napravili česmu kojoj su dali posebno ime čije će značenje držati u tajnosti od svog naroda. Česmu nazvaše „Čudesna zemlja“. Ko bi se na toj česmi napio vode, iz njega bi iščililo svako zlo. Iako je većina tom vodom utolila svoju žeđ, bilo je i onih koji su je izbjegavali. 

Decenije su od tada prošle a Narcis i Fata su zadržali svoju ljubav, iskušenja, uvrede, nepravdu i mnoštvo loših stvari koje su ih zadesile od strane Čarobnjaka, u blizini jedne česme. Njihovo djelo će usrećiti mnoge ljude, umorne putnike, životinje i druge. Ostat će upamćeni po svojoj dobroti i mladosti u kojoj će tek da uživaju, a narod k'o narod, ili će uživati u dobroti koja im je data ili će rušiti istu. Ovi drugi će svakako ostati žedni, ali svoj odraz svako vidi na mirnoj vodi korita.

Dobra djela su potrebna ljudima, ljudi su potrebni jedni drugima. Oslonac na dobre ljude je poput izvora vode, mučit ćemo se dok ga ne pronađemo, ali kada ga pronađemo, ostati  ćemo zahvalni i sretni.

Almedina Čelenka, IX-a