Rad pisan za konkurs "Mladi pisci Ze-do kantona" za 2021. godinu; Tema: "Misterija školske biblioteke"
Svakoga dana iza šesnaest časova kada bibliotekarka zaključa
vrata knjige su oživljavale. Ujutro bi se sve vraćalo na staro i naizgled je
sve bilo sasvim normalno, ali čim otkuca šesnaest sati dešavale su se ne tako
obične stvari. U biblioteci je bilo mnogo knjiga, novijih i starijih, tanjih i
debljih i svaka je tu pronašla svoje mjesto. Svakoga dana, kada se sve smiri i
kada svi odu, knjige su ostajale i pričale svoje priče, neke smiješne neke
tužne. Na neki način možda slične, ali svaka je jedinstvena i nosi
posebnu čar. Neke knjige su smatrale da su iskusnije jer su starije, neke da su
poučnije jer su deblje, a uistinu su sve bile podjednako bitne. Svaka je u sebi
krila ono nešto što druga nema. Knjige su pričale jedna drugoj i hvalile se
koja ima najviše čitatelja i čiji su stihovi najinteresantniji. Knjige koje su
se najviše iznajmljivale pravile su se važne, a one koje su bile na zadnjim
policama i koje je već prekrila prašina ponekad bi se rastužile na takve priče.
Knjiga
koja se pravila najviše važna je "Mali princ". Svakoga dana kada bi svi
otišli, princ bi prepričavao divljenja čitatelja te knjige. Govorio je kako su
ljudi oduševljeni svakom rečenicom koja je napisana u njoj. Hvalio se svima
kako je to najbolja knjiga i za djecu i za odrasle. Ali on nije jedini...
Kada bi
biblioteka bila prazna, likovi iz bajki su izlazili i prepričavali svoje priče
drugim likovima. Neki likovi su bili ljubomorni pa su preuveličavali događaje
da bi bili bitniji. Kada bi Alisa prepričavala događaje sa svog putovanja, svi
su pozorno pratili i divili se čarima bajke, mnogo njih je željelo da budu na
njenom mjestu.
Sve u svemu, svaka
je imala to nešto čemu se čitatelji dive, a svaki novi radni dan u njima je
budio uzbuđenje i svaka je jedva čekala da bude posuđena, da promatra izraze na
licima čitatelja dok je čitaju, te na kraju to ispriča društvu sa police.
Anida Kusić, IX-a
No comments:
Post a Comment